ТАМО ДАЛЕКО / Добривој Вујин

                                   Зорану М. Мандићу
И овај грумен војвођанске црнице сред Србије
што пара облака џак за још пар светлуцавих капи
даном јој преко потребне ситне кише од постања
а нижеразредни временски стрелци опонашају муње
и оно што чињаше урадиће то и сутра громовито
јер се њихов рукопис међу многима разроко разликује
те вид колико исправан узети у обзир као важећи
да се то видети и на поновљеном снимку намештања
то јест силних припрема и одважне родољубиве смелости
да будеш херој не само своје улице него и њен
јер на њен зов све лисице прелазе у крзнену коалицију
са керовима како би усагласили мејсонски споразум
јер за један глас свака је мера испод дозвољене и важеће
јер за дужину једне длаке само коњи побеђују по правилу
а правило је бити изабран после десете наручене туре
све ово једино може опевати народна уз добро мешање
веома сликовито са донацијом безвлашћа и ситног труња
ако се још јадан досетиш и брега пре него он тебе
ето ти додатних поена са патриотске раскрснице од никуда
мртва трупла речи и речи која се олако изговарају
са тим се мора живети макар у дебелом раскораку
а хоћеш бити јединствена и у целини испрана од нечистоте
а целина се у мањини огледа и будно опшива рубове
јер по њему пуцају шавови свих боја и укуса невида
у невиделу су се наше стазе запутиле и на путу загубиле
а самерене су поприлично преко свих наших препона
да би нас одржало у савезу и уз здраву и чисту памет
а не да нам тамо неко дође са стране свих запада
па да нам сервира онако под један па до питај бога
шта увести у своје двориште по вољи споља
која долази као сита змија али јој се хоће
да се јагње у притвору окрене против своје рођене мајке
а камоли уз малу помоћ срама не дај боже оног
који се сестри примиче да јој из руке једе у кревету
зар би нас небеса погледала и светлом полила
меркамо се и никако нам то не иде у стварне заслуге
место да се самеримо и померимо из лудости
да нам се испод матерњег крова не игра коло злослути
 које су убојите наспрам жишка свеће
па да нам род рођени дође у кућу вовјвођанску
примера ради и каже све што говорим он ме је научио
и нема те силе о коју се не бих очешао без пардона
а да ми се притом не узврати жал са погледом певца
јер после свих расправа и донетих одлука у сенфу
из ових крајева да бестидно прословиш на крај плота
тамо далеко далеко је Србија.