У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом!

Током Другог светског рата многи нацистички доктори спровели
су масовне, болесне и често смртоносне експерименте на људима у
 концентрационим логорима, без њихове сагласности. Нажалост, ова
одвратна пракса није нестала са војном победом над нацистичком Немачком,
али је почела да расте у Сједињеним Државама.





Ови неетички експерименти се могу поделити у три категорије: Прва
категорија експеримената је обављена како би побољшали нацистичке војно
особље. Ова категорија укључује третман затвореника у комори са ниским
ваздушним притиском, и испробавање највећих висина са којих може да се
падне без падобрана. Нацистички научници такође су замрзавали
затворенике да пронађу ефикасан метод третирања војника од хипотермије.





Друга категорија експеримената имала је за циљ лечење болести и
повреда које војници сусрећу на бојном пољу. Лекари су на затвореницима
тестирали серуме и вакцине против неких заразних болести, али и излагали
их бојним отровима. Трећа категорија експеримената се обављала под
надзором злогласног Јозефа Менгела, у циљу стварања аријевског изгледа и
стерилизације Рома и Јевреја.


Студије Стејтвил кажњеничке куће у Сједињеним Државама током Другог
светског рата почеле су у тренутку када су се америчке трупе бориле за
превласт на Тихом океану. Основни циљ студије био је откривање лек за
маларију, онда фаталну болест која је узела животе хиљадама војника.
Животиње су се показале неадекватним за тестирање лекова и због
недовољног броја људи који су се пријавили за добровољно испитивање
сумњивих лекова дошло се до до заробљеника којима је обећано да ће
смањити своју казну и добити бенефиције ако постану део истраживања.
Нису рекли да је у току истраживања могуће умрети од срчаног удара услед
експеримената, због високих температура тела које су проузроковане.





Затвореници су били и остали идеални за ове сврхе јер се може
контролисати њихово понашање, већ су под присмотром, у случају да ствари
крену лоше није било много бриге за њихове животе. Пошто је 441
затвореник потписао папир „Слажем се са свим ризицима овог
експеримента“, затим је почело са репресивним експериментима. Првог дана
затвореници су били изложени до 10 уједа комарца, али је убрзо постало
врло незгодно у лабораторији јер је преживео само један лекар и један
затвореник, убица Натан Леополд, који је преузео улогу волонтерског
медицинског асистента. Леополд је добровољно помагао у спровођењу
експеримената, а доведене су нове жртве.








Затвореници су надгледали један другог, смањивана им је температура и
дати лекови против маларије. Многи од њих су имали срчани напад изазван
телесним температурама од 41 степена Целзијуса, док су евентуалне смрти
представљане као природне.


Упркос великом броју смртних случајева у овој студији, сматра се као
велики успех у медицини и даље се практикује у последњих 30 година
управо у том затвору. После рата, судило се нацистима у Нирнбергу за
извршене експерименте у логорима, а њихова главна одбрана био је
аргумент да су експерименти изведени у Стејтвилу потпуно равноправни са
онима из предмета о нацистичким логорима.








Затворска медицинска истраживања у наредне три деценије процветала су у потрази за новим лековима.


Овај случај још увек доводи у питање моралност биомедицинских
експеримената на људима. Иако су ове студије направиле много помака у
медицини, питање је да ли се може прећи праг етичке толеранције.


Извор: Точка



У Америци врше медицинске експерименте инспирисани Јозефом Гебелсом! - Правда