КЛИЦА
УНАКРСТ СРБИЈОМ
УНАКРСТ СРБИЈОМ
Излазак
ИЗЛАЗАК ИЗ ДУХОВНОГ ЗАТБОРА
Српска књижевност заслужује да имаједан нормалнији, несекташки књижевни лист, после свега, зар не?
КЊИЖАРА ПИСАЦА
среда, 21. април 2021.
уторак, 20. април 2021.
Албум слика
Пошао да обиђем ливаду, како овде кажу, иако је небо било тмурно, а прогнозери најавили пљускове.Зауставио ме, већна Бењином брду - пљусак, пролећни, али и прохладан. Наставио, помислио пролазни облак. Закаснелог више од месец дана пролећа.
По бреговима - белина крошњи процветалих шљива. ко ће све то, ако буде родна година, да покупи. Зверке. Намножиле су се, и видим им утабане стазе на пола километра од последњих сеоских кућа.
...
Липе су победиле после четрдесет година - павит, врбе, јове.- По ливади дивље свиње оставиле потпис. Крај остатка салаша процветала дивља трешња, винула се у небо. А мислили смо да ће се осушити! И свуда видим природну обнову. Нова стабла шљива,дудова, крушака;награду реке крај које смо одрастали и упијали богатство њених обала и тајне вирова, спрудова, острва. Имали смо и острво. Сада је ту река додала неколико ари плодне земље. Ту нисам нашао коприве. И оне су - закасниле, ове године...
...
Одједном на средини ливаде - крушка, млада, процветала, на тридесетак корака од оне старе на обали. Илињаче. Око које се обавила змија дебеле павити. Чим олеповреми, идем да је исечем секиром. Да је пресечем у корену. Јер је једну групу липа сапела, учинила да буде као геџаво прасе...
Док су били живи, и у снази,покојна мајка и отац су у позну јесен и рано пролеће, требили ту ливаду и била је што се каже сређена као једно велико двориште на самој реци,ограђено са три стране плетеном жицом, док један од поводања није однео ограду од жице на западном делу... У то време, власници су - почели да старе и науштају одржавање своје имовинне. Давали су је једно време суседима, пријатељима, али то је најбољи начи да се имовина запусти, да не кажем упропасти...
...
... Око већих имања је боља ограда од оног што даје природа, грања, трња, од материјала који би на другом месту сметао, али као ограда зачињена трњем и грањем багрема не изгледа лоше...
Бавим се последњих година,после очевог упокојења, требљењем и обновом имања који ми је припало, и оног који је припао млађем брату (на више места имамо заједничке парцеле)...
Вероватно би било боље да сам остао на селу,на имању који је наш отац наследио од свога оца. Иако је мучан, живот сељака је најчеститије занимање. Независно занимање. Ми смо читавог детињства и младости били независна бића, а онда је школовање од нас направило зависнике.
И сада се то тако јасно види у овој светској и српској невољи. Ми смо се (моји најближи и ја) ухватили у коштац са истинском прашумом и парлогом... И некако се трудимо да га сузбијемо, искоренимо, нека нам је бог у помоћи. Ко има своју храну и воду, храну од домаћих сорти и незагађену, питку воду, и непрскано воће, крушке, јабуке и тамњанику, и нешто коза и оваца, полован трактор да обради део имања и довезе до куће - дрва за зиму. Ко има кров над главом и добар шпорет... ех, шта све може! Ко сеје своје семе, а не туђе...
...
У нашој ма(х)али било је дванаест живих кућа, сада их је остало само пет. Враћајући се са имања на брду, видим - комшија добродржећи, повратник из Немачке - умро - пре десетак дана! Човек умро на стотинак метара даље, а ја то видео тек данас, сасвим случајно! Сетио сам се тога дана смо требили на брду коров, а црквена звона су звонила неколико пута,био је обичан дан; помислили смо неко је умро, али... Ево сад видимо ко је то преминуо - Бог да му душу прости. Нека му је лака земља...
Свет се отуђио. Комшије, такође.
Сачувај, Боже!
Ма(х)але се празне. Павит добија шансу.
Као на овој слици. Павит око наше старе крушке, крај салаша који је однела полудела река...
... Павит добија шансу и с оне друге стране реке, где имамо посед скоро три пута већи од онога с ове...
... Осушили су се сви стари дудови крај салаша, од кога је остао само скелет. Те дудове је садио наш покојни деда Станко, солунац, болничар Санитета Врховне команде српске војске, јединац... игром случаја преживео голготу!
Отац нам је говорио за онај слатки велики бели дуд на средини ливаде између сеоске ваде и тока реке, који се осушио после упокојења наше мајке, последњих година свога живота - То ми је Отац. (Дуд!)
Вероватно су из тих жила никли и ова четири стабла дуда; ове године ће надајмо се родити, па ако заиста буду прави Дедини потомци, то можемо протумачити као Божји прст, дар Бога и обнове!
Само лудаци и неодговори потомци, ленчуге и распикуће запуштају овакве комаде земље и подстичу и звери и нељуде да се острве и да краду све што год стигну, уз помоћ Гогла и виртуелног катастарског плана. Ко да их спречи? Шумари? Полиција? - Ха - ха - ха!
Гајите, земљаци, козе и овце, свиње моравке и кокрце на салашима. Оне су велика испомоћ инокосним салашарима у требљењу - набујалог корова, змија, и других штеточина...
.....