 |
| Поглед преко Саве (фотодокументација "Заветина", снимак Шоле, 2011) |
Трула си,трула и не видиш се добро
Само си мрља изнад дечје главе
Промашиће те и ветар,и
зрак сунца
И кап кише
А како не стрела дрхтећег
родитеља
Ни поља,ни пропланци
Ни путеви ,ни обале
Па чак ни они летњи,прашњави
Што кривудају између
цркава и ветрењача
Неће се оцртавати
Без обзира што је
један витак,устрептао,речит и и сав од заноса
А други мали,дебео,ћутљив,здрав
и гладан
На местима где се суши славујева крв
С малим закашњењем засијаће
Више не тако свежа
роса
ослепиће себични
див
од ружине гранчице
вештица ће направити
убојити вретено
а прва која ће из
вечерњег шиљатог јата
пасти погођена
биће Валсилиса Прексрасна,водја
међу ждраловима
препустите велике послове малим сновима
посветите велике
снове малим пословима
осветлите разлику,стрпите
се у песку
разликујући зрно од
зрна
без страсха што се
боси ходајући
умножавате,што вас
има и тамо
иза брда и планине
па чак и окуке
где се,зведама наспрам
виде на тлу ватре
из детињства
прут из врелог печеног
кромпира
добар за одбрану,
добар за писаљку
сад је знак за белег
који дели
прочитано од непрочитаног
сеје семенке за птице
преводиоце
зна како да се бори
с презаузетим
гоничима Истине и
Судбине,
зна како ће пребродити
прописане непомичне
зиднре мурале и тешке
сеновите споменике
хитњу око историје,
бесмртно отимање за смрт
хероји не беру цвеће,не
спавају ,не прде
сијају тамо где Самац- чистац
с одећом и обућом
сачекује ходаче и
читаче
окованим речима учи
их
како су речи прах
и ништа
нити немогуће омогућити причом,сликом и ликом
нити слику,причу и лик потрошитина могуће и немогуће
већ разгалити тескобу
различите облаке и
балдахине
сламу,рите ,самаст
и свилу
изнад постеље у којој
се
издашним,пребогатим
уздасима и издасима
хвата залет за
светло и јасно у ком
сутра увек
неко влада
тако непомерив и непрепрепричљив
нешто никад не одрасте
никад ништа није увек нешто
не сме да ти смета,Каине,
ово читам из исте
књиге
ишаране твојим бојицама
испечатиране згњеченим
мувама
и још се осећа и штала
и кухиња,
и ходник и камион
слушај и буди пажљив
гледај у помрчину,све
ће таваница да ти прикаже
не буни се,не приговарај,
Авеље
кола је изветрила а монитор још непорављен
клима прегласно ради и само сузи низ фасаду
тесна је пиџама и
покрувач је клизав
плаше се безбојни
зидови свега што покупиш с екрана
сећају се поспаности
која те је смиривала
ко да ти скупи крила
ако сте из исте несанице,
из исте књиге
пре сваког сна испраћени
истим гласом
како то да нисте из исте приче
озарењу налик
нечему чега нема
а било би лепше да га има
без обзира на све кривице
и сваки подсмех
у Некој сте,негде,
при самом крају
заледио вас па окаменио
вечни о греху
наук
где су опстали сви
принчеви,мудраци
крилати коњи и пси лавићи
стопе у трку
по влажним љубичицама
трагови до белих лица
на окнима,балконима или
крошњи зреле зове
звезде од воћа,дворци
од чећера
све оно што вам је
само гласно прочитано
а не обећано
и зби се мук
никад одједном
он леже на једну корицу
покрије се другом
отисне се низ стрми
освит
тако,сав невидљив
а видевши све
једном за свагда
спокој ће остати неописив
и неће га чинити
ни благост, ни осмех,ни
смиље, ни тепање
залуд би машта виорила
давна ће се она слова,
цаклећа,мирисна,лептираста
преобразити у суре жигове
покоњене једним ударцем
баш ко да склони чари
ко мушице
Нема коментара:
Постави коментар