Poslednji cas za usmeno nasledje / Slavica Garonja

Studija „Srpsko usmeno poetsko nasleđe Vojne krajine u zapisima 18, 19. i 20. veka” dr Slavice Garonja Radovanac, docentkinje za usmenu književnost na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, pojavila se nedavno u izdanju izdavačke kuće „Čigoja štampa” iz Beograda. Ovom studijom autorka temeljno predstavlja značajnu, a zapostavljenu, folklornu građu Vojne granice, predočavajući široku sliku motiva srpske narodne lirske i lirsko-epske poezije. Oslonivši se na misao Ive Andrića „Sama reč krajina označava reč u svom prvobitnom značenju granični, ugrožen kraj, vrstu bedema i poprišta osuđenog na ratnički život, a glagol krajiniti nalazimo u narodnoj pesmi u smislu buniti se. Zakrajinilo!”, a motivisana i prilikama u kojima se našao srpski narod u Hrvatskoj, autorka je iskoristila možda i poslednji trenutak da relevantni korpus srpskog usmenog nasleđa sa ovih prostora spasi od zaborava...

Knjige Slavice Garonje

U doktorskoj disertaciji koja se upravo pojavila, otkrivate brojna pitanja specifičnosti krajiškog usmenog prostora na koji je bitno uticala istorija…

Preloman trenutak da se zaista pozabavim srpskim usmenim nasleđem Vojne krajine, koju sam obilazila još kao student, jeste i otkriće Etnografske zbirke Arhiva SANU u Beogradu, gde sam u potpunosti mogla da sagledam svu raskošnu sliku srpskog usmenog pevanja, od Like, preko Slavonije do Srema.......

Videti više: https://sites.google.com/site/mesecevluk/o-meni/poslednjicaszausmenonasledje  

http://www.politika.rs/rubrike/intervjui-kultura/Poslednji-chas-za-usmeno-nasledje.lt.html