УНАКРСТ СРБИЈОМ

УНАКРСТ СРБИЈОМ
УНАКРСТ СРБИЈОМ

Translate

Излазак

Излазак
ИЗЛАЗАК ИЗ ДУХОВНОГ ЗАТБОРА

Српска књижевност заслужује да има један нормалнији, несекташки књижевни лист, после свега, зар не?

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Аукције. Трају даноноћно.

уторак, 26. март 2013.

Поводом рукописа које никада нисам штампао.../ Бела Тукадруз

И који никада, по свему судећи, неће бити штампани!
_______________________________________________

....
Нећу штампати никада у целини  позамашан рукопис дебеле књижурине - Пропаст ТИТОНИКА, написане током 1992. године, јер  "болује" од обзирности, као и толике друге тобож важне књиге које су се бавиле темом де - титоизације. Тај рукопис и иначе нико не би објавио, онда када је написан, а ни неколико година доцније; није се могао појавити ни као пишчево издање, ни у самиздату; и завршиће, можда, као и његов јунак, на ђубришту историје, где му је изгледа најбоље место. Из тога рукописа ћу  истрзати најпикантније ствари, јер цитирати га у целини не да би било сулудо, већ и прилично себично и садистички и према евентуалном читаоцу и према накнадном приређивачу.

(...)
ЦРВЕНА ВОДЕНИЦА.ВОДЕНИЦА СМРТИ        

            Мољковићев Подсетник.

            Кратка повест Страве


            И мртвог, Вођу је, чувала, цензура, од песника. Чували су га Председници програмских савета, иза којих је стојала невидљива моћ у тами. Председник савета "Књижевне речи"  (Милисав Савић, оснивач  листа) у време када је вођена кампања против  редакције и листа (1984, маја месеца), објашњавајући "како је дошло до неких пропуста" у уређивачкој политици, прихвата, дакле, оцену о озбиљним уређивачким промашајима у "Књижевној речи", значи, у том тренутку не устаје у одбрану ни нападнутих аутора, ни редакције.

            Југославијом је владала - како је песник Данојлић оцртао најпрозрачнији профил Вампира -  ПУНА ПРАЗНИНА :

            Нема га, истопио се као ледник,

            Прешао у маглу и безвремље,

            Председник, врховни заповедник

            Оружаних снага неба и земље,

            Оде, с ветрином која фијуче,

            Не кану, за њим, ни капља воска,

            Нестаде то чудо што ми је јуче,

            Гледало кроз мозак, и иза мозга,

            Тај лажни цар, теорема

            Криво постављена, та Голгота

            Смисла и истине - и кад га нема

            Опет је део мог живота!


            Три последња стиха су  на најдиректнији начин изречена истина о страви постојања, о витализму и ревитализацији вампиризма.

            ЦЕНЗУРА је постојала, мада је била вешто камуфлирана. Сваки лист или часопис, издавачко предузеће, морало је имати Програмски савет, чији су чланови долазили из сфере политике ( књижевне и политичке мафије) . Писци комунисти су били "равноправнији" од писаца некомуниста.

            ЦЕНЗУРА се спроводила преко негативних рецензија, редактора и лектора, чланова Програмског савета.  (" Сваки члан Програмског савета практично је био цензор. Сваки рецензент и уредник могао је такође да спречи штампање", како каже Р. Закић.)

ГОЈКО ЂОГО : " Моја ВУНЕНА ВРЕМЕНА, уствари, никада нису забрањена. Књига је покупљена из књижара и магацина и уништена као средство којим је извршен злочин. Тако су је отели и мени, отет је сваки примерак до ког су могли доћи....

            У тоталитарним режимима, извршиоци су само шрафчићи, најчешће и сами жртве, а календар нема никаквог смисла....

            Иза, судије, који књиге спремају на ломачу, увек неко стоји, судија је пуки главосек. Пресуду доноси власт, световна или црквена, а судија и свештеник су само анђели чувари који извршавају заповести....

            Кажњеници савести су по правилу непоправљиви.

            Затвори и забране принуђавају човека да, бранећи се, расипа време и енергију. То дробљење живота теже је од сваке казне. Понекад је то, чини се, и једина сврха кажњавања. Ја сам пет година изгубио у том вртлогу...

            Неко ће ваљда успети да састави азбучник имена са "црних листа" у послератној српској књижевности, али нико неће моћи да утврди све облике мучења и понижавања које су морали да истрпе ти људи..."

            (Прво издање ВУНЕНИХ ВРЕМЕНА никада нисам успео да видим, иако сам у једном тренутку био на неколико метара од њега.) 
        (.....)
                                                                                                    Бела Тукадруз

 

Нема коментара:

Постави коментар

ПРЕПОРУЧЕНО > Филмови са преводом