КАКО Танјуг јавља - Танјуг више не постоји! Запослени ће, гле ироније, данас добровољно давати крв. Тако ће обележити, али не и славити, 72 године од када је из Јајца први пут емитовано "Танјуг јавља...".
И баш на рођендан, "Службени гласник" објавиће да их више нема. Телеграфска агенција нове Југославије гаси се, а питање је дана када ће 180 запослених да заврши на улици.
И јавност и колеге, а и сами новинари најстарије и најпоузданије новинске агенције нису веровали до последњег тренутка да се то може догодити. Не верују и даље. Јер на сваких неколико минута новинари Танјуга емитују нову вест. Раде у непостојећој фирми, за плату коју неће примити.
Танјугово гашење најболније је за запослене. Затечени су и изиграни, јер само њима нису понуђене бесплатне акције. Прећутано им је да су њихови рокови краћи, да за њих важе другачија правила. Нису добили шансу да пробају да преживе на тржишту. Могу да се надају некаквом "лекс специјалису", новом Владином информативном сервису, у коме би део људи могао да нађе ухлебљење. Већина ће, и са тим сценариом, завршити на бироу.
У тишини, са рукама увис, Танјуг нестаје као што су избрисани Радио Југославија и десетине локалних медија. Нема побуне јавности. Министар информисања ћути док нестаје носећи стуб српског новинарства. Крије се иза "европског" закона према коме држава не сме да буде власник медија, иако иза неких од најмоћнијих светских новинских агенција стоје владе. Није га брига што је нешто симбол, што је бренд.
Танјуг нема имовину. Нема ни своју зграду. Једина имовина Танјуга су људи. А они изгледа држави више нису потребни.
Што је Танјуг јавио, јавио је...