из разговора са карикатуристом Душаном Петричићем:
Ako, kako kažete, narod ima pravo da se ljuti zbog poteza političara, imaju li onda političari pravo da se, kao što to viđamo, ljute na narod, ili bar njegov deo?
Vučićevo nerviranje nije nerviranje političara, nego navijača. On je po profesiji navijač i njemu je mesto na stadionu. Nikad se nije izdigao iznad te pozicije. Njegov politički pristup je navijački i to uspešno prenosi na naciju. Narod se u masi odnosi prema političkim partijama kao prema fudbalskim klubovima, pa se tako i opredeljuje - ne zanima me to što moj tim loše igra, ali ja ga volim..
Mislite li da on ne može da se ponaša na drugačiji način ili shvata da se građani, kako kažete, navijački opredeljuju, pa se i on prilagođava njima?
On, naravno, podilazi, ali neke granice jednostavno ne može da preskoči. Ogroman skok je napravio kada je iz navijačkog kostima ušao u proevropski i stavio kravatu. On uživa u tome misleći da zaista liči na evropskog političara. A ako ga malo čačnete, odmah podivlja i istog trenutka postane navijač. Čudi me da ozbiljan svet to ne vidi, jer je jasno da iz takve politike ništa ozbiljno ne može da izađe.
Predsednica Skupštine Maja Gojković izjavila je da Vučića “niko ne može da iznervira”.
To što njegovi podržavači pričaju je, takođe, smejurija. Oni kao deca koja nemaju više od šest godina svima drugima u politici zameraju upravo ono što oni rade. Misle da ako za nekoga glasno izgovore: ”Lopovi, lažovi, hohštapleri”, da to je i tačno. Čovek sam iz nekih drugih vremena, vaspitavan sam da je lagati i krasti užasno ružna stvar. Sada vidim da je lagati najnormalnija stvar i pritom vrlo isplativa.
Kažete da morate dobro da se iznervirate da biste nacrtali karikaturu. Kako to činite? Prateći medije?
Čitam pristojnije novine, “Politiku”, “Danas”, “Vreme”, “NIN”. Tabloide ne dodirujem, gadljiv sam na njih, kao i na televiziju.
Zar za nerviranje televizija nije efikasnija od štampe?
Televizija me nervira toliko da bih rado razbio televizor, a pošto ne bih želeo da u agresiji idem predaleko, onda to ni ne pokušavam. Čitam novine jer je to ipak informisanje sa distancom. Tako da se obaveštavam iz druge ruke, tek sutradan pročitam šta je ko izjavio.
= извор: Истиномер
Нема коментара:
Постави коментар