НУЛТИ СЕКТОР : ПЕК

понедељак, 18. децембар 2023.

ПЕК

19. септембар 2019.

На спруду речном (ни двеста метара ниже првог моста на Пеку, ако се долази из правца Београда, Пожаревца)

..у атару села М;ишљеновца...

Шта су нељуди направили од једне предивне шумске реке!

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

БЕЉАНИЦА

Бељаница је планина богата водом, подземним и површинским токовима. Нарочито су интересантни површински токови са великим бројем река и потока понорница. Вода у свим токовима је чиста и може се пити из водотока.

Бељаница је у спелеолошким круговима веома позната као изузетно богата спелеолошким објектима. Најпознатија пећина јеРесавска пећина, која је уређена за појединачне или колективне посете и отворена је током целе године. Поред Ресавске пећине постоји велики број пећина богатих свим врстама пећинског накита.

Пећине изузетне лепоте су Јеларче, Пионирска пећина, Влашка пећина и Ивков понор, а нарочито се издвајају Извиђачка пећина, која по времену настанка и богатству накитом, не заостаје за Ресавском пећином и Велика Атула, као спелеолошки објекат посебне важности.

Заправо Велика Атула није до краја истражена, а најновија истраживања су дозволила постојање продужетка западног канала. У последњим истраживањима пећинске фауне, откривене су посебне врсте непигментисаних стонога, које су за науку непозната врста.

Лепоту планине Бељанице допуњују кањони реке Ресаве и Клочанице.

На висинама преко 700 м постоји велики број колиба у којима живе мештани околних села, који праве сир изузетног квалитета.

Вршни део планине чине пашњаци. Сам врх (1.339 метара) је стеновит, због чије се белине, изнад падина прекривенихбуковим ихрастовимшумама, претпоставља да је планина добила име. На јужној падини планине налази се водопад Велики бук.^[2]

Микроклима Бељанице је чистаконтинентална, тако да је зими неопходна зимска опрема за моторна возила.

Извор Wikipedija

Парк природе „Кучај-Бељаница“заузима велико пространство у Источној Србији. На северу је Жагубичком котлином одвојен одХомољског масива, са запада га ограничава долинаМораве, на југу је превојемЧестобродицаодвојен од масиваРтња, а на истоку је опасан Зајечарско-Борском депресијом.

Кучајско-бељанички масив је најпространији планински комплекс источне Србије. Има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре, интензивно карстификоване. Испресецан је клисурама и кањонским долинама бројних река, са површинским и подземним облицима карстног рељефа и карстне издани. Располаже огромним резрвама висококвалитетних вода.

О изузетном хидролошком богатству и разноврсности сведочи више од 30 објеката хидролошког наслеђа – репрезентативних водних појава: крашких врела, водопада и слапова, понорница. Најзначајнија река јеРесава. Њена сложена, композитна долина, са суженим кањонским и клисурастим деловима, представља спону између Бељанице на северу и Кучајскихпланина на југу

Стара Србија

Није утврђено кад се први пут јавља име Стара Србија, бар не у писаним изворима иако је, по свој прилици, тај назив постојао дуже време у народу. Претпоставља се да је у народној комуникацији, у вербалном међуопштењу, настао од времена Велике сеобе Срба 1690. године код избеглица и пресељеника на просторе Панонске низије, где се иначе - као на пример, у Славонији, Барањи и Банату у 18. веку предели насељени Србима називају Рацком земљом (Ratzenland, Rassorzag) земљом Рашана - Срба. Ово је проистекло за разлику од ранијег, старог, завичаја одакле је потекла сеоба под патријарсима Арсенијем III и Арсенијем IV. У делима Јакова Игњатовића на неким местима - век и по после Велике сеобе - управо се апострофирао овај појам старог завичаја на Балкану - од новог завичаја у Хабзбуршкој монархији, и то под општим називом Старе Србије. Ипак овај појам није обухватао одређени географски појам већ је означавао генерално стари завичај.

Међутим прави историјски смисао појма и термина Стара Србија настао је тек почетком 19. века после стварања нове српске државе под Карађорђем и кнезом Милошем, Србије, односно Кнежевине Србије, за разлику од неослобођеног дела некадашње (средњовековне) Старе Србије, која је и даље остала под турском влашћу, до 1877/78. године (једним, њеним северним, делом), односно до 1912. године, до коначног ослобођења. У време Првог српског устанка и касније до средине 19. века ове територије су називане Арнаутлуком због владавине албанских пашалара у овим крајевима. Као Арнаутлук Стара Србија је означена и у Начертанију Илије Гарашанина из 1844. године.^[2]

Први је овај термин употребио Вук Стефановић Караџић означавајући у свом Српском рјечнику 1852. Прилеп као град у Старој Србији.^[3] На другом месту Вук пише да је Стара Србија она територија „нашега народа“ која је припадала српској држави пре турског освајања Балканског полуострва. Вук је свакако пре изласка Рјечника из штампе познавао термин Стара Србија.... - Видети више: Википедија

Клице НУЛТОГ СЕКТОРА

Сектор сивог

Из сенке

УНАКРСТ СРБИЈОМ

Сазвежђе ЗАВЕТИНА

Translate

Излазак

Српска књижевност заслужује да имаједан нормалнији, несекташки књижевни лист, после свега, зар не?

КЊИЖАРА ПИСАЦА

Галерија МАГАЗА

понедељак, 18. децембар 2023.

ПЕК

Нема коментара:

Постави коментар

ПРЕПОРУЧЕНО > Филмови са преводом

Youth (2015)

АЛМАНАХ

БЕЉАНИЦА

Вреди погледати

Архива чланака

Образац за контакт са уредником

Документарни филмови ЗАВЕТИНА