(Миодраг
Павловић, Несразмере старе и нове, Арка,
Смедерево, Ид, Скоје, 2010)
Годинама
већ Миодраг Павловић је неспорни класик српске поезије. Било је то пропраћено
неколиким изборима из његова песништва. Први се појавио већ 1963. године – 87 песама (издање „Нолита“). Следили су
га: Велика Скитија и друге песме (Српска књижевна задруга,
1972; избор је сачинио Љубомир Симовић), Поезија
I и II (у оквиру Изабраних дела Миодрага
Павловића, „Вук Караџић“, 1981), Одбрана
нашег града (Смедеревска песничка јесен и Наш глас, Смедерево, 1989), Поезија (Просвета, 1986; Богдан А.
Поповић), Изабране песме (Завод за
уџбенике и наставна средства, 1996; Богдан А. Поповић), Изабране и нове песме (Просвета, 1996), Посвећење песме (Просвета, Ниш, 1996; Злата Коцић), Србија до краја века (Задужбина Десанке Максимовић, Народна библиотека Србије
и СКЗ, 1996) и поетски тротомник у оквиру Сабраних
дела М. Павловића (Просвета, 1999 – 2000): Искон, Извор и Исход. *
Пред
нама је класик из чијег се дела могу, и морају, правити различити – и тематски
– , сведени и разгранати, избори е да би се
приказала сва разуђеност његова лирска певања која је одавно задобила несумњиве
епске димензије. У Миодрагу Павловићу имамо оваплоћење песника који је, њиховом
оствареном симбиозом, пребрисао све разлике које би се могле приписивати
лирици, епици и драми. Универзалног песника. Волео бих да је зналачки, сведен и
промишљен, избор који је сачинио Ристо Василевски у књизи о којој пишемо
(изабране песме је превео и на македонски језик, те у једној књизи, у оквиру
већ знамените библиотеке Српски венац,
имамо заправо двојезични изборник, две књиге) тек почетак серије тематских
антологија из Павловићева опуса. И не само због огромног броја песничких књига
и покушајa да се опесми (све)историја
људског битисања, посебно на балканским просторима, али не само на њима,
Павловић је редак песник који такву могућност нуди.
У
последње време смедеревска „Арка“ је постала ексклузивни издавач Павловићевих
збирки (једино су Рајске изреке 2007.
године штампане у Заводу за издавање уџбеника): Живот у јарузи (2006), Живот
у јарузи – Ктиторов сан (2007), Питао
сам светлост (2009) и – коначно, као круна – овај изборник Несразмере старе и нове (2010).
