УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"

недеља, 15. новембар 2015.

КЊИЖЕВНА ПРОСТИТУЦИЈА

ПОСЛЕ “Великог рата” и великог успеха овог романа (награде “Меша Селимовић”, Нинова и Народне библиотеке за најчитанији роман), Александар Гаталица се упустио у сасвим другачије приповедачке воде и тематику. Романом “Соната за лошег човека”, који му је “Вулкан” објавио за протекли Сајам књига, ухватио се укоштац са најближом савременошћу и дочарао српске деведесете године 20. века и њихове последице. 
- После велике књиге писац се емотивно толико испразни да има две могућности: да на седам до десет година не пише ништа, или да уђе у сасвим друкчије окружење, тематику, стил и облик књижевног наратива. Овај други начин помагао ми је да останем у послу и раније, рецимо кад сам завршио писање књиге “Век”. Неки писци одлуче се за другу варијанту, а то је да задуго “значајно зађуте”. То доприноси мистификацији која није неважна у овом послу, али мислим да је уметност врста спорта. Морате стално бити у тренажном процесу, или како је то академик Симовић назвао у непрестаној концентрацији - каже, за “Новости” Гаталица.
* Зашто деведесете?
- Живео сам у тим годинама, патио у њима, и даље мислим да су ми пресуда, па је било ред да им се и ја обратим. Има ту и трагова нумерологије. Прва књига након моје најзначајније књиге из младости “Век” била је о деведесетим. То је роман “Крај”, штампан је у Бањалуци, па није ни довољно примећен код нас. Због тога сам после моје најзначајније књиге из, да кажем зрелог периода, “Велики рат”, решио да се у “Сонати за лошег човека” поново окренем деведесетим годинама

понедељак, 09. новембар 2015.

Да ли Косово чека судбина Јерусалима

РЕКЕ емиграната пролазе кроз Београд, а моја породица и ја се враћамо овамо. Враћају се и наши пријатељи, неке друге породице... Овде имамо нешто што туђина не може да пружи. Нови емигранти ће то тек да спознају. 
Овим je речима наш писац Давид Албахари је, у разговору за "Новости", још једном потврдио да је природно место рада писца тамо где осећа живот свим чулима, а то је средина његовог одрастања. Боравак и писање у туђини узимају писцу живост и животност. Продубљује се разлика између сећања и стварности, прошлости и садашњости. Као што из укупног стваралаштва бирају изабрана дела, за креативност је потребно изабрано окружење. Албахари је стварао и у Србији и у Канади, где је живео од деведесетих, а његова изабрана дела недавно је објавила "Чаробна књига".
- Када сам видео да су моја изабрана дела стала у шест књига, упитао сам се: Зар само толико? То је велики део онога што сам написао, а мали у односу на сабрана дела Достојевског - каже Албахари. - Помислио сам да има писаца који су написали мање од мене и да сам, можда, неким малим тренутком среће обележио нечији дан или нечије вече. Можда ће неко после сто година ископати моје књиге и рећи: "Ово је велики писац". Мада нисам остао непримећен.
Када упоредимо наслове ваше прве књиге "Породично време" и најновијег романа "Животињско царство" као да се за четири деценије, колико их дели, штошта променило?
- Ако судимо по насловима, чини се да је велики свемир између ових књига. Многе породице, међутим, и онда и сада више подсећају на животињско царство него на миран живот

четвртак, 05. новембар 2015.

"Стршљен" јавља

Коментар: Танјуг

_______________





КАКО Танјуг јавља - Танјуг више не постоји! Запослени ће, гле ироније, данас добровољно давати крв. Тако ће обележити, али не и славити, 72 године од када је из Јајца први пут емитовано "Танјуг јавља...".
И баш на рођендан, "Службени гласник" објавиће да их више нема. Телеграфска агенција нове Југославије гаси се, а питање је дана када ће 180 запослених да заврши на улици.
И јавност и колеге, а и сами новинари најстарије и најпоузданије новинске агенције нису веровали до последњег тренутка да се то може догодити. Не верују и даље. Јер на сваких неколико минута новинари Танјуга емитују нову вест. Раде у непостојећој фирми, за плату коју неће примити.
Танјугово гашење најболније је за запослене. Затечени су и изиграни, јер само њима нису понуђене бесплатне акције. Прећутано им је да су њихови рокови краћи, да за њих важе другачија правила. Нису добили шансу да пробају да преживе на тржишту. Могу да се надају некаквом "лекс специјалису", новом Владином информативном сервису, у коме би део људи могао да нађе ухлебљење. Већина ће, и са тим сценариом, завршити на бироу.
У тишини, са рукама увис, Танјуг нестаје као што су избрисани Радио Југославија и десетине локалних медија. Нема побуне јавности. Министар информисања ћути док нестаје носећи стуб српског новинарства. Крије се иза "европског" закона према коме држава не сме да буде власник медија, иако иза неких од најмоћнијих светских новинских агенција стоје владе. Није га брига што је нешто симбол, што је бренд.
Танјуг нема имовину. Нема ни своју зграду. Једина имовина Танјуга су људи. А они изгледа држави више нису потребни.
Што је Танјуг јавио, јавио је...


Коментар: Танјуг | Друштво | Novosti.rs

уторак, 03. новембар 2015.

Лек против рака би могао ускоро да постане стварност?





Холандски и канадски стручњаци тврде да је угљени хидрат којим се паразит маларије качи за постељицу трудне жене идентичан као угљени хидрат који се налази у ћелијама рака.
Али Саланти са Универзитета у Копенхагену рекао је: ”Научници су већ деценијама у потрази за сличностима између раста постељице и тумора.”

– Постељица је чудестан орган, који у року од неколико месеци расте и ембриону пружа кисеоник и храну у релативно страном окружењу. На неки начин, тумор фунскционише на сличан начин - агресивно расте, такође у страном окружењу – објаснио је Саланти, а пише Метро.

Холандско-канадски тим створио је протеине маларије помешане са токсином, који циљано ”гађају” ћелије рака. Ћелије га апсорбују и на тај начин маларија убија тумор.

Они се, такође, надају да ће овакав тест, у наредне четири године, моћи да буде спроведен и на људе. Експерименти на мишевима са раком су већ у току.


Преноси: фокузз.цом


Лек против рака би могао ускоро да постане стварност? | Здравље | Novosti.rs

понедељак, 02. новембар 2015.

Поред "Златног пера Русије", Ђурић је постао и носилац почасног Ордена хероја рада, као и лауреат медаље "Цар-Риба", коју додељује Међународни културни центар и издавачка кућа "Краснојарско Васкрсење" за заслуге у области зближавања култура....

ПОДГОРИЦА - Богато стваралаштво већ годинама ниче испод бритког пера истакнутог црногорског књижевника Новице Ђурића из Подгорице. Опус председника два удружења књижевника и новинара Црне Горе крунисано је ових дана трима престижним наградама из Русије.
Поред "Златног пера Русије", Ђурић је постао и носилац почасног Ордена хероја рада, као и лауреат медаље "Цар-Риба", коју додељује Међународни културни центар и издавачка кућа "Краснојарско Васкрсење" за заслуге у области зближавања култура, уметности и новинарског стваралаштва народа Русије и балканских земаља.
- Министар културе Павле Горановић који је, иначе, писац, ћути као заливен, иако су му послали саопштење из Москве, али се не оглашава! То вам је слика данашње Црне Горе, земље "свих грађана" и "једнаких шанси". Ако земља Русија каже да сам заслужио све те награде, онда нису погрешили. У животу сам само радио, делао часно и све што сам остварио у књижевности и новинарству постигао сам захваљујући свом раду и сталном образовању. Мене нису ваздигли појединци ни из политичких, ни из књижевних, ни из новинарских центара и уских кружока, већ моја рука, моја мисао, мој стил, моја реч и моја љубав према народу и домовини којој сам све подарио - изјавио је, за "Новости", Новица Ђурић.

КОНКУРЕНЦИЈА
Жири је током 10 месеци прегледао радове више од 25.000 учесника из 75 земаља. Међу њима се нашао и Ђурић из малене Црне Горе, чиме признања додатно добијају на значају.


Подгорица: Ђурић награђен, министар ћути | Регион | Novosti.rs